Dažd kroz maglu sipi okončan u uvenulu rijeku.
Savita u prah tugom obasipa ju svevišnji plač.
Polako da stane nanova vijat podarena tuđim letom.
Da nikneš, vineš se i plačeš- plačeš od ljepote.
I budeš sam. I crkneš. Ali, svi umiru sami.
Svakog drugog vikenda na portalu TV Našice čitajte promišljanja mladog i perspektivnog lokalnog umjetnika.
Foto: Ivan Vukomanović